Energija životnog prostora
Po pojmom Energije u zatvorenom prostoru, mi pre svega mislimo na životnu energiju takvog prostora. Neki bi koristili izraz Bioenergija ali s obzirom da taj pojam, pre svega, asocira na neke druge obilke energije, radije koristimo izraz energije koja pospešuje život.
Za glavne nosioce ovakve energije smatramo Vodu, Svetlost i Vazduh.
Vodu, osim što je deo naših fizičkih tela, u samim životnim i radnim prostorima možemo naći kao nosioca nekoliko uslovno nezavisnih tehnoloških procesa. Vodovod, sistemi grejanja i hladjenja, nezavisna voda za piće,... Dijagnostika trenutnog entropijskog statusa ovakvih sistema nam može indirektno dati rezultate obima i kvaliteta njihovog uticaja na energetski status celog objekta i svih živih bića koji se u njemu nalaze. Analizom i odredjivanjem nivoa i načina direktnog bioinformatičkog uticaja na vodu u tim sistemima, delujemo i na njihove radne i energetske performanse.
Delovanjem na vodovod, dobijamo vodu koja je zdravija za piće i efikasnija za pranje i kupanje. Voda u sistemu grejanja je mrtva voda, hemijski i biološki zagadjena. Takva voda prouzrokuje da prenos toplote ima i prateće negativne efekte prenosa raznih štetnih elektromagnetnih zračenja. Delovanjem na ovu vodu efikasnim, prirodnim struktuiranjem, mi možemo smanjiti njenu hemijsku reaktivnost te kompenzovati ta negativna zračenja koja su veoma štetna po živu materiju. Kad ovde uzmemo u obzir i planirano bioinformatičko delovanje na materijale razmenjivača toplote koji se često prave od recikliranog, slaboradioaktiovnog aluminijuma, procesi negativnih zračenja se mogu u mnogome umanjiti.
Sistemi hladjenja ili sistemi i hadjenja i grejanja gde je vazduh nosilac razmene su veoma pogodni za bioinformatičko delovanje. Osnovni cilj ovakvog delovanja je povećanje koncentracije, po život povoljnih, negativnih jona. Tada, ovakvi sistemi postaju prirodni jonizatori prostora.
Obim dostupne sunčeve svetlosti u zatvorenim prostorima diktira obim i načini ugradnje prozorskih otvora. Manji obim sunčeve svetlosti se sve više kompenzuje pa čak i u potpunosti zamenjuje veštačkim osvetljenjima. Mi smatramo da ne postoji efikasna zamena za sunčevu svetlost i da parametar osvetljaja nije jedini merodavan za kvalitet svetla.
Sunčeva svetlost ima nezamenljiv i neponovljiv spektar koji predstavja najodgovarajući i neponovljivi za ćoveka i živi svet. Medjutim, kako je često nemoguće uticati na fizičko povećanje obima propuštanja sunčeve svetlosti u dati životni ili radni prostor, naša metoda podrazumeva bioinformatički uticaj na postojeće staklene površine. Na samo staklo kao materijal. Ovakve intervencije mogu obezbediti i do 40% povećanja osvetljaja.
Voda koju pijemo, vazduh koji udisemo i svetlost koja nas greje. Osnove Prirode. Kada smo to zaboravili....
